Да ли то што радимо има смисла или не?

Да ли менаџери имају утицаја на то што се запослени питају да ли то што раде има смисла или не?

Психијатар Виктор Франк (Viktor Frankl) је то веома успешно описао, да је урођена људска потрага за смислом тако снажна да, чак и у најтежим околностима, људи траже своју сврху у животу (V.E. Frankl, “Man’s Search For Meaning”).

Доба короне је показало све оно што смо сматрали под „шта би било кад би било“. Великом брзином су испливале све бољке нашег друштва и сви су добили прилику да кажу шта мисле. Мало њих се изјаснило са шта би урадили, а најмање је било оних који су радили/урадили.

Доба или боље речено период короне у Срба показало је да ништа или да смо врло мало научили од прошлости, да су неки не само „заглављени“ са својим кретањем, што је иначе добро, него су остали у том стању и са својим главама, што опет није добро. Како иначе објаснити толико испољавање недозрелости, некоректности, непоштовања, незнања, безобразлука, лажи, мржње, презрености према свему што се догађа а нарочито према људима који спадају у ону најмању групу - оних који раде, а која би по правилу у оваквим временима требало да буде највећа.

Мере које држава буде предузела ради олакшица и подршке привреди због кризе изазване корона вирусом морају бити стриктно повезане с очувањем радних места. Србија на тај начин може да предупреди отказе чији је талас већ кренуо. Упркос томе што приватне послодавце може само да позове, али не и да им наложи да се уздрже од отпуштања људи, држава ипак има механизме да реагује.