Да ли рад треба да представља задовољство или треба да буде само пуко средство да би зарадили за живот? Ипак, и ако се чини да нам одлазак на посао представља као „со на рану“, има и оних који уживају у том процесу више него други.

Задовољство послом зависи од више различитих фактора, од којих су многи под вашом контролом. Уз мало труда, можете или пронаћи посао који је најприкладнији за ваше индивидуалне потребе или научити како да пронађете испуњење у оном који већ имате.

Задовољство послом (или његов недостатак) утиче не само на запослене, већ и на организације у којима се осећају незадовољним. Незадовољни радници доживљавају нижу продуктивност на радном месту, лошије перформансе, већи стрес на послу и веће стопе промета. Штавише, ниско задовољство послом може резултирати ниским моралом и ниском лојалношћу према самој компанији.

Добар однос између запослених и руководства организације представља одличну основу за решавање многих проблема у међуљудским односима у организацијама. Један веома важан индикатор квалитета тог односа је и лични осећај праведности запослених о њему, било да је доношење одлука, одређивање задатака, додељивање награда или било који облик социјалне размене у питању. Перцепција правичности код запослених у организацијама, утиче на понашање запослених, као и на њихов рад и мотивацију.

Пише: Братислава Радовановић

Неписане уговорне обавезе највреднијег српског ресурса

О укусима не треба расправљати, сир, месо, спанаћ, бурек је у Србији сасвим довољан избор за сваког гладног шефа. Та „пита“ ради радњу, радњу обавља радник, јер тако је у могућности, рекло би се. Укуси су бројни, али мера укуса је по Аристотелу увек била средина као врлина. Како Закон о раду не дефинише средину као граничну вредност између запосленог и послодавца, питалица гласи, да ли је то радна обавеза, каприц надређеног или можда нешто треће?