У данашњем пословном свету, сваки запослени има утицај да са својим оствареним перформансама, културом утиче на крајњи резултат пословања организације. Због тога је од кључног значаја да се запошљавање погрешног кандидата сведе на најмању могућу меру, и тиме могућност грешака током пословања да се сведе на минимум. Ипак, као што смо навели, најмања могућа мера казује нам да неки кандидати прођу и касније покажу да они нису то што смо очекивали. Врло често је то резултат неистинитих информација пружених путем радне биографије кандидата.

Тражиоци посла често преувеличавају са својим квалификацијама, фалсификују акредитиве и чак износе неистине о својим апликацијама за посао. У некој мери човек може имати и разумевање за тако нешто, ипак се боре за своје боље сутра, али то њихово „боље сутра“ не значи и боље за организацију а ни за кандидата у некој даљој перспективи. Из тог разлога, организације се труде да на све могуће начине открију да открију непоштене или преувеличане информације о биографијама и апликацијама за посао.

Иако се мисли да је то пракса углавном великих организација, провера радних биографија кандидата је једнако важна и за мала и средња предузећа. Кандидати за посао чешће поткрепљују лажним информација своје радне биографије када конкуришу за посао у мање организације, претпостављајући да постоји мања могућност да ће оне урадити проверу кандидата.

Идентификовање кандидата за посао са лажном биографијом може бити прилично компликовано, а тражење екстерне помоћи може бити прилично „скупо“. Послодавци би требало да буду на опрезу и да се чувају од следећих тактика које поједини кандидати користе да би улепшали своје биографије:

  • Преувеличавајући датуми прошлог запослења - Кандидати често покривају празнине у свом раду, или стављају лажне информације о запослењу да би тако посредно показали веће искуство у раду. Понекад су одступања резултат искрене грешке, али послодавци би увек требали на то обратити пажњу
  • Стечене квалификације – У данашњем времену ништа није чудно па ни то да се поседује „гомила“ диплома и сертификата а да кандидат не зна да састави ни просто проширену реченицу. Одлазак на велики одмор не значи и да је одслушао све часове и завршио школу. О лажним дипломама не вреди ни причати то јест писати, сви смо упознати са тиме
  • Преувеличавање позиције, обавеза и одговорности радног места и плате - Није изненађујуће да кандидат може преувеличати ове важне чињенице да би добио бољи посао или већу плату. Зато не би било лоше да се контактирају претходни послодавци да би се проверила позиција коју има или је имао кандидат. Верификација плата може бити тежа јер многе компаније неће открити ове информације, мада могу проверити распон плата за одређени посао или класу послова
  • Скривање криминалних досијеа - Најважнији разлог због којег многе компаније обављају провере у позадини је одржавање безбедности радног места или ублажавање ризика. Усклађеност је такође кључни разлог зашто неке компаније раде провере у позадини. Неке области привреде, на пример финансијске услуге (банке), безбедносне (војска, полиција) и здравствена заштита, могу тражити информације од кандидата да са њима докаже да је безбедносно ок. То се обично ради тако што се тражи да донесе потврде да није кажњаван и осуђиван за тежа кривична дела
  • Скривање зависности – Веома тешко за откривање осим ако не радите тестирање, али за то би требало да будете овлашћени и да имате разлога за то

Ово је само део на који би требало да се обрати пажња од стране послодавца, јер сваки пропуст може скупо да их кошта.


Прочитајте и ово: 10 Квалитета које мора да има менаџер људских ресурса ако жели да буде успешан