Предузетнице, али и оне маме које су ангажоване на основу флексибилних облика рада нису изједначене са мамама које су радном односу.

Мирјана Илић је власница туристичке агенције пуних седам година и мајка двоје деце. Пре него што је требало да се породи морала је да замрзне фирму како би добила 100 одсто боловања.

"Примала сам 15.000 динара као накнаду за породиљско, од чега сам плаћала доприносе, што је значило да ми је остајало 3.000-4.000 динара, једва за пелене", каже Илић за ББЦ на српском.

Додаје да је уредно плаћала обавезе према држави, као и радницу која је радила код ње у агенцији.

"Плаћала сам и њене доприносе, тако да она сада има накнаду у вредности од 100 одсто плате", каже она.

Није лако, додаје, ширити породицу и имати фирму и да је у неким тренуцима размишљала и да затвори.

Закон о раду каже да свака запослена жена има право на посебну заштиту за време трудноће и порођаја. Ипак, према Закону о финансијској подршци породици са децом све мајке-предузетнице, предузетнице и мајке које нису ангажоване по уговору о раду имају другачији третман у односу на жене које су у радном односу.

Жене чине 30 одсто свих предузетника у Србији, показују подаци истраживања у оквиру пројекта Адико 100 највећих из 2019. године.

У чему је проблем

Разлика у обрачунавању накнаде за мајке предузетнице и за запослене жене - постоји.

Милена Ранчић, председница скупштине Удружења рачуновоћа и књиговођа Србије (УРИКС), каже да се мајци-предузетници исплаћује само нето део, односно држава јој не плаћа доприносе.

"Ако она сама не уплати доприносе, неће имати ни стаж, ни здравствено осигурање док је на породиљском", каже Ранчић за ББЦ на српском.

Главне разлике су у томе да се запосленој жени уплаћују пуни доприноси све време одсуства и то што има право на две године одсуства и накнаде за треће дете, док предузетница добија само нето део.

"Нико јој не исплаћује доприносе, осим ако то не уради сама, не иде јој стаж и има само годину дана одсуства које год да јој је дете по реду", каже Ранчић.

Детаљније објашњење

пише Милена Ранчић, председница УРИКС-а

Накнада коју добија запослена жена током породиљског одсуства назива се накнада зараде, док предузетнице добијају остале накнаде.

Ове две категорије се рачунају другачије. Накнада зараде се рачуна као просек зарада у 18 месеци који претходи отварању породиљског одсуства или одржавања трудноће уколико је то случај. Цео тај просек садржи нето накнаду и припадајуће доприносе. Запослена породиља добија нето накнаду на рачун, а држава на њено име уплаћује доприносе за време док је на одсуству. Породиљско траје до дететовог 3. месеца, а онда почиње период неге детета који истиче када дете напуни годину дана. За треће и свако следеће дете запослена породиља добија две године одсуства и за то време има здравствено осигурање и иде јој стаж. За предузетнице породиље се такође рачуна просек током 18 месеци пре отварања породиљског. Узима се бруто основица на коју су се у тих 18 месеци уплаћивали доприноси, онда се то подели са 1,5 и то је износ накнаде коју ће мајка-предузетница добити до краја одсуства. Накнаде се рачунају од рођења детета, а не од дана отварања породиљског, иако породиљско и нега детета заједно такође трају годину дана. За разлику од запослених жена, предузетнице за свако дете имају право само на годину дана одсуства.

Ранчић каже да је из Секретаријата за социјалну заштиту града Београда добила информацију да супруг мајке предузетнице нема право да преузме негу детета, јер се приватне предузетнице Законом о раду карактеришу као незапослене. То значи да због тога што немају уговор о раду, немају ни право на породиљско одсуство и одсуство са рада зарад неге детета.

Мајка предузетница може да отвори породиљско боловање после рођења детета, када добије извод из матичне књиге рођених за бебу.

Мора да приходује, чак иако не ради

Уколико предузетнице желе да њихова фирма настави да ради док су оне на породиљском, могу да ангажују пословођу за ког додатно морају да плате порезе и доприносе.

Ово не важи ако ангажују члана домаћинства, што није увек могуће. Тако да од плате коју добијају на породиљском, уколико желе да им тече стаж, морају да плате доприносе и себи и пословођи, наводи се на сајту Бебац.

Породиље као "колатерална штета"

Једна од последњих епизода у којој су мајке и породиље биле оштећене, догодила се управо током пандемије корона вируса. Проблем је настао због умањења накнаде породиљама код послодаваца који су користили државне мере помоћи. Тада је Ратко Дмитровић, министар задужен за бригу о породици, написао на Твитеру да су породиље "колатерална штета".

Убрзо потом се огласио и Синиша Мали, министар финансија, рекавши да труднице и породиље ни на који начин неће бити оштећене и да ће наставити да примају пун износ накнаде за време трајања боловања.

Шта даље?

Татјана Мацура из Инцијативе "Маме су закон" каже да је после разговора са министарком за рад и социјална питања, докторком Даријом Кисић-Тепавчевић и министром Ратком Дмитровићем добила информацију да ће се, уколико буде подршке Министарства финансија и Владе, мењати одредбе за пољопривредне осигуранице, за мајке које су родиле децу са инвалидитетом и за оне које зарађују више од три просечне зараде.

"Најава је да ће ове измене бити средином ове године, у јуну или јулу", каже Мацура.

Напомиње да неке измене одредби за мајке предузетнице за сада нису најављене.

Ранчић из УРИКСА један део решења види у томе да отац детета преузме коришћење одсуства ради неге детета које почиње од бебиних три месеца живота.

"У случају када тата користи одсуство ради неге детета, ради се нов обрачун на основу његових примања 18 месеци пре почињања породиљског предузетнице", објашњава Ранчић.

Додаје да ако је тата запослен код неког послодавца, има сва права која има и запослена жена.

(Извор: BBC News на српском)